"Naprednjaci doveli najgore sudije"

Samo da se ne zaboravi . "Reformu" pravosuđa započeli su DS BANDITI A NASTAVILI SNS BANDITI . To je još jedan dokaz da među njima NEMA RAZLIKE .

A oslobadjanje siptarskih terorista im ne smeta

Dojavili neki žutokljunci, koji ne umeju da žive bez vlasti, Borisu Tadiću, da računuju na njega za rušenje Dragana Đilasa, a on se oma upeco, ko' som na bućkalo. Znaju mangupi da on ni ne postoji bez vlasti, makar i najmanje, stranačke. Ali, to više nije samo njegov problem, to je ponižavajuće za sve građane ove zemlje. Tako nisko da padne predsednik jedne države, ma kava da je. Da se otima za korumpiranu stranku u raspadu, bez morala i ugleda, stranku koju je čitavu deceniju nosio na svojim leđima i koja ga se odrekla, kad je prvi put posrnuo.

Za stranku koju čine ljudi, koji su mu se bestidno klanjali i isto tako bezobzirno ga šutnuli u dupe, pred kojim su koliko do juče čekali u redu namazani svim mastima.Jednom predsednik, uvek predsednik, kažu amerikanci. Predsednik države, makar i bivši, trebalo bi da je institucija, sam po sebi. Njemu ne treba partija da bi bio nešto, da bi bio uvažavan i slušan. On je veći i značajniji od partije. On može i treba da je kritikuje, ali zato što nešto ne valja, a ne samo zato da bi dokazao da on treba da se vrati na njeno čelo.

Njemu to ne treba. Njima treba, ako treba. A ako im treba, treba da ga mole. On sam ima veću specifičnu težinu od svih njih zajedno. Ako ima. Ako nema, onda ništa. Onda je to samo Boris Tadić. Jedan od njih.Đilas takođe. Ili jeste ili nije. On je njima trebao da ih vadi iz onoga u šta ih je Boris uvalio. Nije uspeo zato što od tih govana nije moguće napraviti pitu. Ali, on je Dragan Đilas, uspešan biznismen i gradonačelnik. Ili nije. Ako jeste, treba sam da izađe na izbore u Beogradu i pobedi. Ako on njima učini uslugu i povuče se sa mesta predsednika stranke, i oni bi njemu trebalo da uzvrati tako što će ga podržati u tome, jer i inače nemaju boljeg kandidata.

Neće mu to bog zna šta doneti u glasovima, ali bar da mu mu ih ne razvodnjavaju sa nekim protivkandidatom.Ako je on taj, pravi Đilas, pobediće. Ako nije, onda ne treba ni gradu,ni stranci. Ali biće opet i doveka Dragan Đilas.Isto važi i za Krstimira Pantića. Ako se ponove izbori u severnoj Kosovskoj Mitrovici, treba i on ponovo da se kandiduje, sam, samcat. A jedino obećanje u kampanji treba da mu bude da će ponovo odbiti da potpiše, kad pobedi. Tvrd mu stojim da bi opet pobedio. Ubedljivo. I opet. I opet.Kakav Lazar, kakav Miloš, Krstimir bi mogao da održi čas demokratskog Boja za Kosovo.

Svi koji dosad nisu izlazili na izbore, sad bi izašli da ga podrže. Da konačno pobede. Ali, i ako ja nisam u pravu, on će biti. Zauzimanjem ličnog stave, dokazaće da je ličnost i to će mu svi morati priznati. Malo li je u ovoj krizi?Svetislav Basara, svakodnevno dokazuje da je ličnost i da ima stav, čak i kad nije u pravu. To ne može da dovede u pitanje čak ni servilni intervju sa Prvim&Jedinim. Jeste da se u tome obrukao, ali to je nesumnjivo bio njegov izbor. Niko ga nije naterao, niko nagovorio, on je sam odlučio da to uradi I to baš tako kako je uradio.

Da ne bude da samo kritikujem i da mi ništa ne valja, i niko nije dovoljno dobar, navešću dva pozitivna primera u vrhu vlasti. Mada su obojica ministri, Saša Radulović i Ivan Tasovac, svoj lični stav demonstriraju i brane, na različite načine. Radulović, sam protiv svih, bori se kao lav. Insistira na privrednim reformama, zbog kojih je i ušao u vladu, uprkos brojnim kritikama i napadima na njega lično. Zbog toga će, kanda, uskoro i izaći iz nje, mirno i dostojanstvo.Bez obzira da li je u svemu u pravu ili ne, biće u pravu kada zbog toga napusti ministarsku fotelju. Pa i ako bude iz nje najuren.

Tako se ponaša ličnost koja ima stav. Nažalost, tako i prolazi. Ali, ostaje ličnost za poštovanje, čak i ako mislite da greši.Ministar Tasovac, odabrao je drugačiju taktiku, da glasno ćuti. I uporno ćuti, evo već više od godinu dana, jer nema šta da kaže. Neće da laže, ni da nas zamajava obećanjima, niti da se žali na ovo ili ono. I ne želi da priča o velikim planovima, kao što je Beograd, odnosno Bal na vodi, jer ne zna da li će moći, da li će mu dozvoliti, da ih ispuni. Želi da govori samo o rezultatima, a rezultata zasad nema, pošto je kultura poslednja rupa na reformskoj svirali.

Šta je imao da kaže, rekao je kad je ulazio u vladu. Trenutno nema ništa novo da saopšti i zato ćuti. Ćuti i radi. Kad progovori, pretpostavljam, biće to kratko i jasno, ćao. Ovde se ne može uraditi ono što ja mislim da je potrebno, onako kako ja mislim da kultura zahteva i zaslužuje. Znao sam sve to i ranije, ali sam želeo da ipak pokušam. Nisam uspeo, neka pokuša neko drugi. Doviđenja.